Reference kao dodatni uslovi

Procena i osporavanje referenci u postupcima javnih nabavki

Reference ponuđača kao dodatni uslov za učešće imaju poseban značaj i smisao u postupcima javnih nabavki. Sam zakon poznaje termin poslovni kapacitet, a pod njim se podrazumevaju pre svega reference, ali pod poslovnim kapacitetom može doći u obzir i na primer posedovanje odgovarajućih standarda, kao što su ISO standardi.

Reference kao poslovni kapacitet ponuđača svedoče o znanju, prisutnosti ponuđača na tržištu, govore o njegovom iskustvu u relevantnoj oblasti za koju se sprovodi predmetna javna nabavka, čime je ponuđač kao privredni subjekt potvrdio da može i zna da obavi predmetni posao.

Jedan od najčešćih razloga osporavanja referenci potiče pre svega od novoosnovanih privrednih društava, koji ne posluju duga, pa u momentu objavljivanja javne nabavke nisu imali iskustva ili su imali nedovoljno iskustva u predmetu nabavke. Savet koji se daje ovakvim ponuđačima ide u dvojakom smeru. Prvenstveno, nakon osnivanja potencijalni ponuđači se moraju posvetiti nabavkama male vrednosti, odnosno, nabavkama za čije učešće ispunjavaju uslove u pogledu zahtevanih referenci. Protekom vremena i ovi ponuđači biće u prilici da dobiju veće i značajnije poslove. Pored toga, drugi pravac u kom ponuđači mogu razmišljati jeste zajednička ponuda sa drugim ponuđačima koji su u istoj situaciji čime bi se reference zbrajale i na taj način bi svi zainteresovani mogli pristupiti predmetnoj javnoj nabavci.

Republička komisija opravdano u svojim rešenjima ukazuje da se reference ne mogu uvek posmatrati sa aspekta narušavanja konkurencije. Jako često ona ukazuje da naručilac ima obavezu, shodno članu 10. stav 1. ZJN da obezbedi konkurenciju među ponuđačima, ali to sa druge strane ne znači da ima obavezu da uslove za učestvovanje u postupku definiše na način koji omogućava svakom zainteresovanom ponuđaču da učestvuje u postupku javne nabavke. Dakle, uslove i zahteve u konkursnoj dokumentaciji, naručilac definiše polazeći od svojih objektivnih potreba, a ne od poslovnih i ekonomskih interesa ponuđača. Kako naručilac zahteve definiše na ovakav način, realno svaki zainteresovani ponuđač neće biti u mogućnosti da podnese ponudu koja bi odgovorila ovim zahtevima, ali to ne znači da je time izvršena diskriminacija ili da je ograničena konkurencija među ponuđačima. Prema tome, ako postoji potencijalni krug ponuđača koji mogu da ispune postavljeni uslov, konkurencija je time omogućena i naručilac će moći da bira ponudu koja je ekonomski najpovoljnija.

Savetujemo ponuđače da reference ne posmatraju subjektivno, iz ugla sopstvenog ispunjavanja i posedovanja istih, već iz objektivnog ugla, koji podrzumeva postojanje drugih ponuđača koji ove uslove ispunjavaju. Ukoliko postoji konkurencija, čak i pored toga što ih konkretni ponuđač ne ispunjava, nema kršenja zakona od strane naručioca. Jer, kao što je komisija u jednom od rešenja opravdano primetila, naručilac ne propisuje dodatne uslove da bi ih ispunjavali svi, već upravo da bi napravio distinkciju između ponuđača, odnosno da bi dobio najadekvatnijeg dobavljača.