Srpski
Čak 40 odsto ponuđača reklo da nekad unapred znaju da je postupak namešten, uslovi koje je gotovo nemoguće ispuniti, prekratki rokovi i bespotrebno traženje samo određenih licenci i sertifikata, najčešći su alarm za potencijalne učesnike na tenderu da posumnjaju da je ovaj postupak namešten.
Firme koje učestvuju u javnim nabavkama ukazuju na mnogobrojne nepravilnosti. Čak 40 odsto ponuđača reklo da nekad unapred znaju da je postupak namešten, uslovi koje je gotovo nemoguće ispuniti, prekratki rokovi i bespotrebno traženje samo određenih licenci i sertifikata, najčešći su alarm za potencijalne učesnike na tenderu da posumnjaju da je ovaj postupak namešten. Zbog toga se na takve pozive za javne nabavke ni ne prijavljuju. To je pokazalo prvo istraživanje stavova ponuđača koje je sprovela Uprava za javne nabavke.Privrednici su neretko destimulisani i tvrde da su tenderi "napisani" za određene "igrače". U njima se navedu detalji koji uopšte nisu potrebni, a koje ispunjava samo određena firma. Svaki treći, od 1.009 ispitanih, ima negativan stav o javnim nabavkama, a za osam odsto njih prva asocijacija na tendere su kriminal, korupcija, prevara, pljačka i pranje para.
Dr Jovanka Vukmirović, koja je u četvrtak u Privrednoj komori Srbije predstavila rezultate ankete, istakla je da je čak 40 odsto ispitanika reklo da nekad unapred znaju da je tender namešten.
- Ponuđači su istakli da su postavljani nerealno kratki rokovi kako bi se time eliminisala konkurencija, a onda se omogućavalo firmi koja je dobila posao da, putem aneksa ugovora, produži rokove za izvršenje posla - rekla je Vukmirovićeva. - Kriterijum "najniža cena" za veliki broj preduzeća je gotovo siguran znak da je tender namešten. Ispitanici smatraju da bi zbog toga trebalo uvesti obavezu prikazivanja procenjene vrednosti javne nabavke i pozivaju se na to da u okviru jedne branše svi znaju koliko neki proizvod ili usluga koštaju.Skoro svaki treći ponuđač tvrdi da je u njegovoj delatnosti prisutna pojava da se ponuđači između sebe dogovaraju i "diktiraju pravila", što znači da se organizovano prijavljuju na tendere i jedni drugima služe kao pokriće.
Nermina Ljubović, direktor Sektora za privredni sistem PKS, napomenula je da je broj učesnika na tenderima izuzetno nizak i nezadovoljavajući.
- Prosečan broj ponuda po zaključenom ugovoru u Srbiji je 2,6, što je najniži nivo u protekle četiri godine - objasnila je Nermina Ljubović. - U Evropskoj uniji je prosek 5,4, dok je i u svim zemljama u regionu povoljniji. U Sloveniji na svaki tender stigne 3,6 ponuda, u Hrvatskoj 3,3, a u Crnoj Gori 3,1. Posebnu pažnju trebalo bi posvetiti sektoru malih i sredih preduzeća, kojih ima najviše i njihovo učešće bi moglo obezbediti fer konkurenciju.
Male firme nedostatak finansija sprečava da učestvuju na tenderima, jer moraju da izdvoje novac za dokumentaciju, a u najgoroj situaciji su kada se od njih zahtevaju i uzorci na uvid, koji nekada koštaju i po nekoliko hiljada evra.
DIREKTOR Uprave za javne nabavke, Predrag Jovanović, istakao je da su ponuđači osetljivi na svaki gubitak vremena i novca. Ako im tender nije jasan, neće da se prijave, jer sumnjaju da je namešten - kazao je Jovanović. - U 2014. godini se skoro duplirao broj obustavljenih tendera, a svaki drugi je prekinut, jer nije bilo dovoljno ponuda, dok u 22 odsto nije stigla nijedna. U tim situacijama potencijalni ponuđači nisu razumeli šta se traži ili su jednostavno mislili da je u pitanju korupcija.