Srpski
24
Jun 2019
Zakon o javnim nabavkama, kao i svaki, dozvoljava da se sve što nije obuhvaćeno odredbama, supsidijarno dopunjuje drugim zakonima. Suština nije da se neželjene odluke izbegnu, već da se "pokrije" što veći broj situacija
Imajući u vidu ove odredbe, naručioci imaju slobodu da sopstvenim internim aktima, krećući se u okviru zakona, urede određene postupke i odredbe prilagode svojoj organizaciji i prirodi.
Ovo, međutim, ne sme biti zeleno svetlo za anarhiju.
Internim aktom, kao posebnim aktom, niže pravne snage od zakona, uređuju se najčešće procedure sprovođenja zakona, ali i interno funkcionisanje organizacije, a sve u zakonskim okvirima, rokovima, pragovima.
Tako, na primer, ako je zakonom propisan određeni rok za odgovor, reakciju upravnog organa, internim aktom može se urediti procedura postupka evidentiranja, prosleđivanja, izrade i otpremanja odgovora organa, a sve u zakonskom roku.
Svaka procedura koja bi imala za cilj opstrukciju zakona, u smislu probijanja rokova, proširivanja obima ovlašćenja datih organu i slično, bila bi nezakonita.
Praksa pokazuje da naši naručioci idu iz krajnosti u krajnost. Od toga da im je interni akt mrtvo slovo na papiru, do toga da ga stavljaju ispred zakona.
Pravnicima je dobro poznato da tzv.niži akti ne mogu menjati veće, već moraju biti u skladu sa njima.
Tako da, iskoristite mogućnost da internim aktom uredite sopstvenu organizaciju kako biste sebi olakšali, ali ne zaboravite, granice je postavio zakon, nemojte ih pomerati.