Nova iznenađenja Republičke komisije za zaštitu prava ponuđača

 Ovog puta, na red je došao član 110. Zakona o javnim nabavkama i uvid u ponude ponuđača.

 Sve što su ponuđači i naručioci znali o pomenutom članu, potonulo je sa novim rešenjem komisije.

 

 I, dok čekamo da nam u narednom biltenu možda pojasne razloge za takvu odluku, predočavamo Vam bliže o čemu se radi.

 Ponuđač u postupku nabavke naručiocu dostavlja određenog dana zahtev za uvid u ponude, na pisarnici, na način i u vreme kako je određeno dokumentacijom. Prema odredbama člana 110 ZJN koji kaže:

"Ponuđač, kandidat, odnosno podnosilac prijave ima pravo da izvrši uvid u dokumentaciju o sprovedenom postupku javne nabavke posle donošenja odluke o priznavanju kvalifikacije, odluke o zaključenju okvirnog sporazuma ili odluke o dodeli ugovora, odnosno odluke o obustavi postupka o čemu može podneti pismeni zahtev naručiocu.

Naručilac je dužan da licu iz stava 1. ovog člana, omogući uvid u dokumentaciju i kopiranje dokumentacije iz postupka o trošku podnosioca zahteva, u roku od dva dana od dana prijema pisanog zahteva, uz obavezu da zaštiti podatke u skladu sa članom 14. ovog zakona"  naručilac je bio dužan da u roku od dva dana od prijema ponuđaču omogući uvid u dokumentaciju.

Kako je reč o javnoj nabavci male vrednosti, a kako je odmah po objavljivanju odluke, zahtev za uvid predat u petak, poslednji dan za omogućavanje uvida bio je ponedeljak, a rok za predaju zahteva za zaštitu padao je u utorak.

Kako zaključno sa danom isteka roka za ulaganje zahteva za zaštitu prava naručilac nije omogućio uvid, čime je probijen i rok određen članom 110.ZJN, ponuđač dostavlja zahtev povodom ove povrede.

Naručilac na mail ponuđača zakazuje uvid baš za utorak u 14 časova (poslednji dan roka za ZZP, dan nakon isteka roka iz člana 110.ZJN), čime onemogućva ponuđača da na vreme izradi i podnese zahtev.

Odgovorom Republičkoj komisiji, naručilac se pravdao da je internim aktom naručioca određena specifična procedura otpremanja dokumentacije sa pisarnice, te da je tog dana zbog praznika naručilac radio skraćeno (i mada nije bilo zvaničnog saopštenja u dokumentaciji, ni drugim aktima), usled čega je zahtev za uvid, primljen u 9:15 jednog dana, putovao do nadležne službe čak 3 dana. Ne tri sata, tri dana.

Tako je "prvi raspoloživi termin" bio baš kraj radnog vremena poslednjeg dana roka za zaštitu prava.

Dovitljivost naručioca pala je u drugi plan rešenjem Republičke komisije koja je ovakav odgovor podržala, te je ponuđač ostao oštećen dvostruko: i u pogledu zaštite prava na stručnu ocenu ponude i u pogledu zaštite povodom ove radnje naručioca.

Logičkog objašnjenja za ovakav stav nemamo, te ovaj tekst verovatno nije poučan ni za ponuđače, ni za naručioce.

Jedni nisu sigurni koja je namena uvida, kada i kako je mogu koristiti, a drugi šta će se smatrati prekršajem i povredom zakona, da li i kada moraju odgovoriti na zahtev za uvid.

Za Republički komisiju imamo par pitanja:

- Da li je interni akt iznad zakona?

- Da li se rok za uvid odnosi na omogućavanje uvida, te će se isti izvršiti u tom roku, ili će naručilac u roku od dva dana odgovoriti kada je moguće izvršiti uvid?

- Kako se rešava pitanje blagovremenosti ovakvih zahteva za zaštitu prava koji zavise od uvida?

Ono što Vam sa sigurnošću možemo reći jeste, da ako ste dovoljno maštoviti, možete doskočiti Komisiji nekom novom idejom o primeni Zakona, verujemo da će je vrlo rado prihvatiti.