Ništavost ugovora

U današnjem broju newslettera donosimo Vam informacije o ništavosti ugovora. Koji su ugovori ništavi, kako ih važeći Zakon o javnim nabavkama precizira, te koje su važeće odredbe zakona i na koji način se primenjuju biće samo neke od tema ovog broja

No, pre nego što se uopšte upustimo u ništavost ugovora o javnoj nabavci, u ovom delu informišemo Vas šta je zapravo ništav ugovor.

Ugovor kao pravni posao podrazumeva sporazumnu saglasnost volja ugovornih strana, kojom se regulišu određeni odnosi, interesi. Kad neki ugovor nema predmet, kauzu, nije zaključen u određenoj formi, nije postignuta saglasnost volja između ugovornih strana ili kad postoji poslovna nesposobnost ugovorne strane, smatra se da nije punovažno zaključen, odnosno da je ugovor koji je u važnosti. Dakle, bilo od kojih napred navedenih elemenata kad, ne postoji u momentu zaključenja ugovora, proizvodi njegovu nevažnost.

Tradicionalno, nevažeći ugovori, dele se na dve kategorije: ništave irušljive ugovore, odnosno na apsolutno i relativno ništave ugovore.

Ništavi ugovori su ugovori koji su protivni imperativnim (prinudnim) propisima, javnom poretku ili dobrim običajima. Ovakvi ugovori su ništavi ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili kad zakon u određenom slučaju ne propisuje što drugo. Kada je zaključenjem određenog ugovora nešto zabranjeno samo jednoj strani, ugovor će ostati na snazi. Ako u zakonu nije što drugo predviđeno za određeni slučaj, strana koja je povredila zakonsku zabranu snosiće odgovarajuće posledice. Ništav ugovor ne proizvodi pravno dejstvo i sud po službenoj dužnosti obraća pažnju na to. Svako zainteresovano lice ima pravo da se pozove na ništavost određenog ugovora. Ta ništavost se može zahtevati bez obzira na protek vremena. Sudska odluka samo utvrđuje ništavost ugovora. U slučaju ništavosti, svaka ugovorna strana dužna je da vrati drugoj sve što je primila po osnovu ugovora, a kad to nije moguće ili ako se po prirodi ono što je ispunjeno protivi vraćanju, tada se ima dati odgovarajuća naknada u novcu, prema ceni u vreme donošenja sudske odluke, pod uslovom da zakon drugačije ne predviđa. Kada je ugovor ništav zbog toga što je po svojoj sadržini ili cilju protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima, sud može u celini ili delimično odbiti, zahtev nesavesne strane za vraćanje onog što je drugoj strani dala, a može i odlučiti da druga strana sve što je primila po osnovu zabranjenog ugovora preda opštini, na čijoj teritoriji ima prebivalište, sedište ili boravište. Kod ovog odlučivanja, sud vodi računa o savesnosti jedne, odnosno obeju ugovornih strana, o značaju ugroženog dobra ili interesa, kao i o moralnim shvatanjima.

Postoji i delimična ništavost ugovora koja podrazumeva da Ništavost određene odredbe ugovora, ne povlači sa sobom i ništavost celog ugovora, u slučaju da on može opstati bez ništave odredbe i kad ista nije ni bila uslov ugovora ni odlučujuća pobuda zbog kojeg je ugovor zaključen. Ugovor će ostati na snazi i kada je ništava odredba bila uslov ili odlučujuća pobuda ugovora, u slučaju kada je ništavost ustanovljena da bi ugovor bio oslobođen takve odredbe i važio bez nje.