U Beogradu nikada nije rađeno više rekonstrukcija od 1945. godine

Glavni urbanista Marko Stojčić rekao je gostujući u „Beogradskoj hronici” da je teža, a vrlo često i skuplja rekonstrukcija kulturnih spomenika nego ulaganje u novu gradnju, napominjući da je potrebno mnogo truda i rada da se sačuva autentičan stari izgled u savremenom obliku.

Stojčić je naveo da vrednost rekonstrukcije nekog objekta od kulturne važnosti zavisi od slučaja do slučaja.

– Nekada je za rekonstrukciju stambenog objekta koji je star, na primer 200 godina, mnogo skuplje uvesti novu infrastrukturu i rekonstruisati ga i oživeti. Trenutno radimo rekonstrukciju zgrade stare Železničke stanice i ta rekonstrukcija fasade je skupa u smislu da mora da se ispoštuje sve što je na njoj bilo, a da je to neka savremenija zgrada ona bi svakako bila jeftinija – rekao je on i dodao da je na redu i rekonstrukcija enterijera koja je zahtevna.

Govoreći o obnovi spomenika „Pobednik” i bojazni građana da će se on posle obnove znatno promeniti, Stojčić je rekao da o tome vode računa konzervatori.

– Konzervatorski uslovi su u slučaju „Pobednika” bili veoma strogi, kao i za Železničku stanicu. Zavod za zaštitu spomenika kulture Grada Beograda ima najveći fond dokumentacije o bilo kojoj instituciji u Srbiji, a vezano za kulturno nasleđe grada Beograda. Konkretno za „Pobednika”, Meštrović je uradio takav spomenik i nije bilo nikakvih izmena. Ta skulptura je veoma dugo bila izložena vremenskim uslovima, oksidirala je i promenila se formula u nekim delovima. Tako su se u nekoliko slojeva pojavila zadebljanja, ali i rupe od metaka. Vajar u Smederevu je samo popravljao ono na što je nailazio i nedostatke koji su se u međuvremenu pojavili – naveo je glavni urbanista.

On je naveo jedan od problema, a to su uslovi za raspisivanje tendera, odnosno biranje izvođača na tenderu.

– Nikada se u Beogradu nije radilo i rekonstruisalo više, ako ne uzmemo u obzir rekonsktrukciju 1945. godine, i nikada nam nije bilo više potrebno toliko firmi. Na sve to imamo i nekada slobodnije uslove kako bi tender uspeo, jer nema dovoljno izvođača. Ponekad se javljaju firme koje nemaju dovoljno iskustva ili su bile najjeftinije, a reference su pokazale da su iz delokruga građevinarsta, što nije uvek moguće lako dokazati i onda nastanu problemi. Trebalo bi da Zakon o javnim nabavkama dodatno precizira uslove za specifične nabavke kao što su ove – rekao je Stojčić.

Glavni urbanista je govorio i o mogućnosti izgradnje javne garaže ispod Studentskog parka, navodeći da je u fokusu procena lokacija za garaže u Fruškogorskoj ulici, zatim Vlajkovićevoj, Vasinoj i na Trgu repubike.

– Zastali smo sa garažom u Vasinoj ulici iz razloga što postoji uverenje da ispod te ulice postoji veoma vredno i očuvano arheološko nalazište sa delovima objekata iz rimskog perioda, koji imaju i mozaike i freske i druge elemente koji bi bili dovoljno atraktivni da se prikažu celom svetu. Da bi se nastavila izgradnja garaže, za koju postoji građevinska dozvola, neophodno je istražiti tu teritoriju. Ukoliko se pronađe dovoljno obiman arheološki lokalitet, čemu se mi nadamo, jer malo ko ima to što mi imamo na samo dva i po metra ispod Vasine ulice, onda verovatno te garaže neće biti i povećaće se garaža na Trgu republike, tj. kod sadašnjeg „Staklenca” – naveo je on.

Kako kaže, ovaj zakon potpuno štiti naše kulturno nasleđe od stranih i privatnih investitora i njihovih ulaganja u centar grada.

– Imamo dosta kulturnog nasleđa i ono se čuva. Nekad imamo osećaj da je to što se nalazi ispod zemlje dovoljno lepo za pokazivanje svima, bez obzira na njegovu vrednost. Svi se nadamo da ispod Vasine ulice zaista postoji pravo blago, dok smo na Tru republike imali lokalitet koji nije bio dovoljno atraktivan za pokazivanje, pa smo ga konzervirali, izgradili trg i vratili da sve funkcioniše kao nekad. Podsećanja radi, u Rajićevoj ulici privatni investitor kada je gradio tržni centar ostavio je jedan deo arheoloških iskopavanja da bude dostupan za gledanje – zaključio je glavni urbanista.