Srpski
Inicijativni odbor Stranke slobode i pravde u Kragujevcu, reagovao je povodom rekonstrukcije fontane na Trgu narodnog fronta, ističući da osim toga što je kič, fontana je daleko skuplja od svih poznatih
Uprkos pokušajima da se stavi u funkciju, fontana na Trgu narodnog fronta u Kragujevcu nije radila više od tri decenije. I upravo sada u finišu izborne kampanje, fontana, koja je za građane Kragujevca mnogo više od fontane, koja je simbol jednog srećnog vremena i kao takva je postala toponim u centru Kragujevca, doživljava svoju rekonstrukciju i vraćanje u funkciju.
Ono što je nekadašnju fontanu činilo posebnom i prijemčivom je činjenica da je ona bila jedno skladno i dopadljivo umetničko delo. Napravljena 1966. godine kao delo vajara pravca realni socijalizam, Miodraga Gojkovića, bila je deo urbane celine na kojoj su se Kragujevčani rado okupljali, a žitelji okolnih zgrada sa ponosom su se deklarisali kao Fontanci.
Spremnost da se čuvaju i obnavljaju kulturni spomenici ukazuje na zrelost jedne generacije i njenu sposobnost da integriše vrednosti generacija koje joj prethode, preciznije, potvrđuje jesmo li, ili nismo dostojni naslednici svojih predaka.
Jedan pogled na rekonstruisanu fontanu, koja osim mesta na kome se nalazi, sa prethodnom u estetskom i stilskom smislu nema nikakve veze, daje nam bolan odgovor na prethodno postavljeno pitanje. Doduše, taj odgovor smo dobili pre nekoliko dana u vidu objekta sagrađenog na mestu gde se nekad nalazila kuća u kojoj je jedno vreme boravio čuveni pesnik srpskog romantizma Đura Jakšić, ali moramo priznati da nas „kreativnost” lokalne vlasti u stvaranju kiča uvek iznova prenerazi. Što bi narod rekao: „Kakav panj, takva mu i grana“.
I zaista, nova fontana sa svojim blještavim svetlima i skromnom prskalicom, simbol je vremena u kome živimo – „pink“ vremena, gde sve šljašti, ali bez suštine, bez supstance, bez kulture. Šljašti da prikrije materijalnu i duhovnu bedu.
Ipak, sa kragujevačkom lokalnom vlašću čudima nikad kraja. Cena rekonstrukcije kragujevačke fontane površine 25 kvadrata iznosi 110.000 evra, što znači 4.400 evra po kvadratu površine. Poređenja radi, cena izgradnje muzičke fontane koja se nalazi u Beogradu, na Slaviji, iznosila 2.250 evra po metru kvadratnom, a izgradnja najveće fontane na svetu koja se nalazi u ukrajinskom gradu Vinici koštala je milion i pet stotina hiljada evra za površinu od 1.000 m2, što znači 1.500 evra po kvadratu.
Kako su kragujevački vlastodršci došli do toga da kragujevačka fontana bude skuplja od svih poznatih fontana, ostaje nam samo da nagađamo. Ovoliki iznos po kvadratu izaziva sumnju u regularnost javne nabavke i ostalih procedura koje prate izradu ovakvih objekata.
Ono što je interesantno je da se niko od takozvane opozicije, koja se opredelila da učestvuje u izbornoj trci, po ovom pitanju do sada nije izjašnjavao. Iz toga jasno sledi, da Kragujevac na ovim izborima kao učesnike pravu kritičku opoziciju, spremnu da zagazi u mulj lokalnih mahinacija i kombinacija- nema. Jedina prava opozicija je ona koja na izbore neće izaći. I zato mi iz kragujevačkog odbora Stranke slobode i pravde kažemo- BOJKOT!
Bojkot, jer ne želimo da budemo saučesnici u lopovlucima i obmanama građana. Bojkot, jer nema dogovora sa onima koji sistematski urušavaju sve vrednosti ovog grada i društva uopšte.