Problem Kliničkog centra u Kragujevcu ili problem svih naručilaca?

Klinički centar Kragujevac, u prethodnih godinu dana sproveo je ukupno 100 postupaka javnih nabavki, od kojih čak 66 vrednosti preko 5 miliona dinara. Od prispelih 2086 ponuda, 2048 je bilo ispravno i prihvatljivo.

U ranijim tekstovima govorili smo o statistici ovog naručioca, kao i o ponuđačima koji učestvuju na njihovim javnim nabavkama.

I, zaista, nismo uočili ništa neuobičajno.

Čak ni pompezni naslovi koji govore o "nameštanju" tendera, nisu neuobičajni, pa se možemo pitati da li se oni zaista mogu smatrati presedanom, koji se od naslova do naslova vezuje samo za određenog naručioca, ili možemo javno da priznamo da je to karakterna crta svih "sa druge strane nabavke".

Generalizovanje nije naš adut, ali zato obrazloženje jeste. Naime, kako se iz medija saznaje, osumnjičenima u KC Kragujevac se, između ostalog, stavlja na teret zloupotreba položaja i krivična dela u vezi javnih nabavki, pod sumnjom da  su u dogovoru sa ponuđačima "nameštali" tehničku specifikaciju.

Osim teške dokazivosti ovakvih navoda, posmatrano sa aspekta Zakona o javnim nabavkama, činjenice su sledeće:

- naručilac je dužan da poštuje načela na kojima se bazira Zakon, uklučujući i načelo obezbeđenja konkurencije i zabrane diskriminacije ponuđača.

- naručilac u cilju određenja procenjene vrednosti, izrade plana i pripreme dokumentacije sprovodi istraživanje tržišta, koje zapravo, obuhvata ispitivanje eventualnih ponuđača u vezi sa cenama, specifikacijama, uslovima i slično vezano za konkretan predmet nabavke,

- u slučaju da naručilac namerno, ili nehatno, u konkursnoj dokumentaciji ne ispoštuje zahteve u pogledu dozvoljenih minimuma, maksimuma, ekvivalenata, ili se na bilo koji drugi način ograničava konkurencija ili bilo koja odredba ZJN, ponuđači imaju pravo da koriste mehanizme zaštite, putem pitanja koja upućuju naručiocu, odnosno, u krajnjoj meri, ulaganjem zahteva za zaštitu prava.

Najpovoljnija može biti samo jedna ponuda, tako da je krajnji ishod nabavke uvek jedan zadovoljan, spram ostalih nezadovoljnih rezultatima. Ali zahtev za zaštitu prava uložiće samo onaj ko smatra da ima osnova.

Kako se tek odlukom Republičke komisije ta "opravdanost" potvrđuje, ili negira, tako su jedino te odluke validne da ukažu na (ne)pravilnost u radu naručioca.

Napominjem da Nacrt zakona o javnim nabavkama, predviđa obavezu naručioca da obrazloži način na koji se došlo do procenjene vrednosti, odnosno izvršenu analizu tržišta, te će se njime komunikacija naručilac- ponuđač u cilju pripreme tendera još više dobija na važnosti.

S toga, svaki tender koji je pisan za konkurenta, jednako je naša odgovornost, kao i naručioca, te je za svaki izgubljeni ugovor iz pomenutog razloga, krivica, pre svega, na nama samima, ukoliko nismo na pravi način koristili sredstva zaštite.

Da li Vam ovo zvuči poznato?