Srpski
Dženi Doerti direktorka službe za nabavku američke države Pensilvanija na Simpozijumu o tehnologiji u javnim nabavkama podelila je svoje iskustvo o tome kako su se nabavke transformisale u njenoj državi.
Suočavajući se sa problemima koje su imali, implementirali su tehnologiju i bili više nego zadovoljni rezultatima.
Naime, kada je Dženi stupila na svoju dužnost najveći problem sa kojim su se suočavali naručioci iz Pensilvanije bila je loša konkurentnost i uopšte način pozivanja ponuđača da učestvuju u postupku nabavke. Od inicijalnog poziva da se podnese ponuda do konačnog zaključenja ugovora moglo je proći i do godinu dana, procedura je bila suviše komplikovana, sav posao radio se ručno, i na papiru bez bilo kakvog sistema kontrole i nadzora. Kako je objasnila bilo je nekoliko koraka bez vrednosti u čitavom procesu koji su doprineli dugom trajanju. Iz tog razloga službenici za nabavke prestali su da cene ekonomski najpovoljniju ponudu i počeli da primenjuju kriterijum najniže cene. Drugim rečima, kvalitetni ponuđači gubili su interes da učestvuju u ovakvom procesu, a to je zahtevalo intervenciju države.
Stvorena je radna grupa koju su činili predstavnici svih državnih agencija, koja je razmatrala proces, usredsređujući se na svaki korak u tom procesu, ujedno ispitivajući one koji nemaju dodatu vrednost. U pokušaju da eliminiše nepotrebne korake tim je otkrio da ipak pojedini nedostaju, kao što je istraživanje tržišta i razumevanje ponuda ponuđača. Procesu je takođe nedostajao „glas ponuđača“, pa su i njih uključili u forum i javnu raspravu kako bi dobili neophodne informacije. Takođe, pozvali su ponuđače da se umreže i razmotre sa proizvođačima i drugim mogućim subjektima u procesu kako mogu zajedno raditi na nabavci.
Nakon prikupljanja podataka grupa je počela sa proučavanjem tehnologije koja bi mogla automatizovati određene korake i primenila alat koji je omogućio naručiocima da objavljuju pozive i dodeljuju ugovore online. Doživeli smo jak otpor, upozorila je Doerti, „primena novog alata znači da ćete morati da izazovete trenutni proes i stvorite novi, koji neće biti isti“.
Za kraj izlaganja naglasila je da je implementacija novog programa trajala samo 14 nedelja i da je za postizanje ovako kratkog roka komunikacija među zainteresovanim stranama najbitnija. Usvajajući ovako agilan pristup, Doerti i njen tim sastajali su se svakog jutra kako bi razgovarali o napretku i narednim neposrednim koracima.