Pregovarački postupak sa objavljivanjem poziva

Kada, pod kojim uslovima i na koji način se sprovodi?

Naručilac može sprovoditi pregovarački postupak sa objavljivanjem poziva za podnošenje ponuda:

1. ako u otvorenom, restriktivnom ili kvalifikacionom postupku ili konkurentnom dijalogu dobije sve neprihvatljive ponude, pod uslovom da se prvobitno određeni uslovi za učešće u postupku, tehničke specifikacije i kriterijumi za dodelu ugovora, odnosno okvirnog sporazuma ne menjaju. Ako naručilac odluči da u pregovarački postupak pozove samo i sve ponuđače koji su učestvovali u otvorenom, restriktivnom ili kvalifikacionom postupku ili konkurentnom dijalogu da dopune svoje ponude, tako da ih učine prihvatljivim, nije dužan da objavi poziv za podnošenje ponuda. Ponuđena cena u ovom pregovaračkom postupku ne može biti veća od ponuđene cene u otvorenom, restriktivnom ili kvalifikacionom postupku, odnosno konkurentnom dijalogu;
2. u izuzetnim slučajevima kada zbog prirode dobara, usluga ili radova, kao i rizika vezanih za njih, nije moguće unapred proceniti vrednost javne nabavke;
3. u slučaju javne nabavke usluga, ako je priroda tih usluga takva da se njihove specifikacije ne mogu dovoljno precizno utvrditi da omoguće primenu otvorenog ili restriktivnog postupka, a ne postoje uslovi za sprovođenje konkurentnog dijaloga.

Kao što iz citirane zakonske odredbe člana 35. Zakona o javnim nabavkama možete videti pregovarački postupak sa objavljivanjem poziva se može pokrenuti i voditi ukoliko se desi neka od okolnosti predviđenih tačkama od 1 do 3, i u ostalim slučajevima nije moguće voditi ovu vrstu postupka.

Prva tačka je zapravo pojas za spasavanje naručiocu koji je loše sproveo otvoreni, restriktivni ili kvalifikacioni postupak i daje mu mogućnost da sa istim ponuđačima sprovede pregovarački postupak. Zašto kažemo da je u pitanju pojas za spasavanje? Zato što ukoliko se desi situacija da u otvorenom ili bilo kom drugom postupku sve ponude budu neprihvatljive iz ma kog razloga, teško možemo reći da je ova okolnost samo na ponuđačima koji su učestvovali. Uglavnom je u ovakvim situacijama naručilac pogrešno precizirao konkursnu dokumentaciju, i/ili su je ponuđači na osnovu takve formulacije pogrešno razumeli, ili je jednostavno naručilac napravio grešku prilikom precizranja zahteva. Tada, naručilac može ponovo okupiti sve zainteresovane ponuđače i u pregovorima ih praktično navesti da svoju neprihvatljivu ponudu učine prihvatljivom. Naravno, uslov za sprovođenje pregovaračkog postupka sa ovim osnovom je da su sve primljene ponude bile neprihvatljive i da se tehničke specifikacije, uslovi i kriterijumi ne menjaju.

Druga tačka podrazumeva da u konkretnoj situaciji naručilac ne može odrediti vrednost nabavke. U situacijama kada je priroda dobara ili usluga takva da naručilac ne može da proceni vrednost nabavke bilo iz razloga što je predmet nabavke nov i nedovoljno istražen, bilo iz drugih razloga, tada se ponuđači iz predmetne oblasti pozivaju da u pregovorima zajedno sa naručiocem odrede vrednost posla.

Treća tačka podrazumeva prirodu predmeta nabavke, kada se zbog nje ne mogu precizno utvrditi tehničke specifikacije, a ne postoje uslovi za sprovođenje drugih vrsta postupaka. Naime, u ovakvoj situaciji će naručilac pozvati ponuđače za koje ima saznanja da se bave predmetnom delatnošću da u pregovorima utvrde zajednički tehničke specifikacije i utvrde obim i sadržinu predmeta nabavke.