Koje su granice prava na dodatna pojašnjenja?

Tako na primer, zasigurno najpoznatiji član Zakona o javnim nabavkama, član 63- dodatna pojašnjenja u vezi sa pripremom ponude, od prava na adekvatnu pripremu postaje sredstvo zloupotrebe i pokušaja opstruiranja (svesnog ili nesvesnog) javne nabavke.

Tako neki ponuđači pomenuti član koriste kao mogućnost da utiču na naručioca da izvrši izmene dokumentacije, koje ne samo što ne moraju biti opravdane, već vrlo često podrazumevaju tendenciju da se predmet nabavke određen dokumentacijom u potpunosti zameni drugim, koji nudi ponuđač.

Gde su granice „dobrog ukusa“ i nadmudrivanja sa naručiocem, ponuđač Vam nikad neće reći. Ne zato što ne želi, već zato što stvari posmatra iz svog ugla. Posmatrajući odatle, svaki zahtev naručioca koji odudara od onog čime ponuđač raspolaže, predstavlja povredu drugog omiljenog člana iz Zakona- člana 12, načelo jednakosti ponuđača.

Tako nisu retki slučajevi u kojima naručilac traži opremu određenih karakteristika, najnovije serije, a da ponuđač nudi sasvim drugu seriju, potpuno drugo dobro u odnosu na traženo, pozivajući se na ekvivalentnost.

Sve bi to bilo prihvatljivo da se ne zamislite u situaciji da kupujete auto, a da Vas prodavac motocikala ubeđuje da kupite upravo njegovu robu, jer se i njome možete prevesti.

Kao kočnica krajnje subjektivnom pristupu, javlja se stav Republičke komisije za zaštitu prava ponuđača, koja u više navrata ukazuje „da nije svaka nabavka namenjena za svakog ponuđača“ baš kao što ne sme biti namenjena jednom određenom, te da se ne može učestvovati u svakom postupku i da je pravo naručioca da nabavke sprovodi u skladu sa svojim potrebama, sve dok se ono sprovodi u skladu sa ZJN, neprikosnoveno.

Ako to nije bila Vaša nabavka, požurite i nađite svoju!