Srpski
25
Feb 2020
Evropska komisija vršila je uporednu analizu sprovedenih postupaka nabavki prema kriterijumima: broj javnih poziva, nabavke bez ponuda, samo sa jednim ponuđačem, sa više od 3 ponude, zastupljenost malih i srednjih preduzeća i sl.
Iz opsežne analize, izdvojili smo podatke koji su se odnosili na samo jednu ponudu po nabavci.
Ovo nije slučajno, obzirom da su upravo takve nabavke najčešće na meti komentara usmerenih ka neregularnostima, "nameštenim" dokumentacijama, ili jednostavno, slabog interesovanja usled loše sprovedenog istraživanja tržišta.
Nije pogrešno, ni maliciozno tumačiti to kao, delom nezainteresovanost usled preniskih procenjenih vrednosti, previsokih kriterijuma, kratkog roka, ili nemogućih uslova, ali ni jedan slučaj nije sasvim isključiv.
Tako je, u okviru država članica, uključujući i Island, od ukupnog broja sprovedenih nabavki, uspešno sprovedenih sa samo jednom prispelom ponudom (isključujući okvirne sporazume), zabeleženo manje od 10%.
Kao ključne pokazatelje, Evropska komisija ističe uticaj na konkurenciju i biroktratiju, u smislu, smanjena.
Tako je, primera radi, u susednoj Hrvatskoj, procenat nabavki sa jednom ponudom iznosio 44% u 2015-oj, dok je u 2018-oj taj broj iznosio 25%.
U okviru analize, Evropska komisije ističe uspeh koji je doživela implementacija Direktiva (opštih, u oblasti komunalnih delatnosti i koncesija), koje su postale deo nacionalnih zakona u svih 28 zemlaja članica, pri čemu se procedure nabavki u ovim oblastima pojednostavljuju značajno, povećava vrednost novca (kupovina kvalitetnijeg, uz veće uštede), i podstiče veće učešće MSP u javnim nabavkama.