Srpski
Moramo dati i investitoru mogućnost da se izjasni oko konačnog urbanističkog plana i da sudeluje u javnoj raspravi", kaže Mirka Jozić.
Nakon što je gradska opozicija optužila zagrebačkog gradonačelnika Milana Bandića da je umanjenom procenom atraktivnog zemljišta Blok Badel kod Kvatrića oštetio Grad za više od 100 miliona kuna (oko 13 miliona evra), iz Grada su odgovorili da nije bilo alternative, da je "to jedini način za privlačenje investitora".
Hronologija je sledeća: prvo je u zagrebačkoj Gradskoj skupštini pre dve nedelje izglasano osnivanje društva Blok Kvatrić. Ono će upravljati kompleksom Blok Badel, prostorom u centru grada površine oko 30.000 kvadratnih metara, gde se nalaze nekadašnje fabrike Gorice i Badela. Već godinama se čeka na obnavljanje te lokacije u centru grada. Nakon toga je doneta odluka o izradi urbanističkog plana uređenja za to zemljište kojim bi se tačno definisalo šta će se tamo sve graditi. Plan bi trebalo da bude završen i predstavljen javnosti do proleća.
Gde se nalazi "vrlo komplikovana deonica auto-puta" čija izgradnja košta 208 miliona evra?
Zašto je to interesantno? Zato što sada, pre izrade urbanističkog plana, Badelovo zemljište vredi 40 posto manje. Grad ga je procenio na 155 miliona kuna (više od 20 miliona evra) jer ima "neurednu" papirologiju i ne može odmah dobiti građevinsku dozvolu. Sumnjivo je to što će Grad u društvo Blok Kvatrić uložiti to zemljište manje vrednosti, odnosno pomenutih 155 miliona kuna, a potom raspisati javni poziv privatnom ulagaču koji bi trebalo ući u to društvo. Udeo Grada Zagreba određen je na 49 posto, a za privatnog partnera na 51. S obzirom na to da je Grad uložio zemljište navedene vrednosti, ulagač bi u društvo trebao uložiti samo nešto više do 155 miliona kuna svojih sredstava.
Kontrolni paket
Ukratko, ulagač će dobiti kontrolni paket u društvu i mogućnost upravljanja zemljištem dok je ono na 60 posto svoje vrednosti. Da je zemljište procenjeno posle izrade urbanističkog plana, vredilo bi oko 290 miliona kuna (38,3 miliona evra), a investitor bi time morao uložiti dosta više da ostvari udeo od 51 posto. Prema tome, čini se, Grad Zagreb je sam sebi iz džepa izbio više od 100 miliona kuna (13,2 miliona evra). Tako je to okarakterisala gradska opozicija kada je u svom saopštenju rekla da Grad pogoduje investitoru, a i da se nazire isti uzorak pogodovanja kakav je svojevremeno bio za "zagrebački Menhetn".
"Ovo je klasičan primer javno-privatnog partnerstva na Bandićev i HDZ-ov način", napisali su. Povrat ulaganja
Ipak, iz nadležne Gradske kancelarije za privredu to demantiraju. Tako je za Jutarnji list načelnica te kancelarije i saradnica gradonačelnika Milana Bandića, Mirka Jozić, odgovorila da to nije istina i da će budući investitor dodati sredstva u društvo nakon donošenja plana i podizanja vrednosti zemljišta. Takođe, druge mogućnosti nema, veli, jer koji bi investitor uložio toliki novac a da nema nikakvu mogućnost uticaja na ono što će se tamo graditi.
"Moramo dati i investitoru mogućnost da se izjasni oko konačnog urbanističkog plana i da sudeluje u javnoj raspravi. Koja bi firma uložila toliki novac a da tu mogućnost nema. I ovako će biti teško naći investitora", objašnjava Jozić.
Pritom ulagač Soravija, austrijska građevinska firma koja je lani predstavljena kao izvesni ulagač, sada i nije toliko sigurna. Kako kaže Jozić, kada su lani uputili javni poziv investitorima, to je bilo samo izražavanje interesa. Novi javni poziv investitorima, najavljuje, biće objavljen do kraja godine. No, o tome malo kasnije.
Ono što pojedine zagrebačke arhitekte muči oko ovakvog upravljanja gradskim nekretninama je sledeće: ako se investitoru pruži mogućnost uticaja na ono što će se tamo graditi, očekivano, on će tražiti maksimalan povrat svog ulaganja. A to neće dobiti ulaganjem u društvene i kulturne objekte za građane, nego u komercijalne objekte koje može prodati.
Ni Grad ni izgledni investitor još ne otkrivaju karte. Međutim, da se nešto valja ispod površine govori i podatak da se kao konsultant austrijske Soravije za Hrvatsku nedavno pojavio Aljoša Roksandić, bivši direktor i vlasnik propale marketinške agencije Digitel. Jutarnji list je pokušao da stupi u kontakt s njim, ali nije bio zainteresovan za razgovor. Ipak, potvrdio je da je u ulozi savetnika, i to za Hrvatsku i celu istočnu Evropu, te da odgovara direktno Upravi Soravije u Beču.
Izbegavanje javne nabavke
"Očekivano je da će investitor tamo hteti hotele, stanove i poslovne prostore koje može skupo prodati, a ne kulturne i društvene objekte koji bi bili na dispoziciji građanima. Međutim, moramo imati na umu da smo mi, građani, ti koji ulažemo u infrastrukturu koja taj prostor čini vrednim. Naša je investicija u taj prostor golema, a naša moć da utičemo na ono što će tamo biti nikakva. Odgovornost je sada na Gradu da posluša svoje građane", rekla je arhitekta Iva Marčetić i članica inicijative Pravo na grad za Jutarnji list.
Jozić, ipak, takvu bojazan odbacuje. Kaže da su još 2018. godine svi sadržaji za Blok Badel definisani i da je prostor za bilo kakve izmene "uzak". Naime, prema Odluci o realizaciji gradskog projekta Blok Badel, raspodela bi trebalo da bude ovakva: poslovni prostori - od 25 do 35 posto, stambeni prostori - od 25 do 35 posto, trgovine - od 20 do 25 posto, hotel 7 posto, a prostori javne i društvene namene od 10 do 15 posto. Naslanja se to na arhitektonsko rešenje još iz 2012. godine portugalskih arhitekata Pablo Pita Architects, koji su u tom kompleksu predvideli veliki park, amfiteatar koji bi Zagrepčanima i turistima služio kao pozornica za predstave i performanse te divovsku skulpturu pauka.
"Znači, investitor je ograničen, on ne može značajno izmeniti predviđene procente i ne može, recimo, podići sprat više na poslovnim ili stambenim objektima. Mi smo ionako predvideli da se na prostoru Gorice napravi veliki kulturni centar. Ali moramo znati, svi nam ti planovi ništa ne vrede ako ih ne možemo finansirati", naglašava Jozić i dodaje da moraju privući investitora.
To je delom i objašnjenje iza prepuštanja kontrolnog paketa, odnosno 51 posto udela privatnom ulagaču. Drugi deo je, kaže Jozić, kako bi se izbegao proces javne nabavke. Da je udeo Grada u društvu jednak ulagačevom ili veći, prema zakonu, morali bi za sve radove na Blok Badelu tražiti izvođače javnim tenderom, a to bi, prema rečima Jozić, bilo suludo.
"To znači da bi investitor koji gradi zgrade i koji je uložio novac da sagradi zgrade morao dati novac nekom drugom građevinaru koji gradi zgrade da to učini za njih. To ne bi imalo nikakva smisla", podvlači.
Ukratko, interes Grada je da ponekim ustupcima privuče ulagača. A ko bi on bio? Lani je Grad raspisao javni poziv potencijalnim investitorima, a stigla su dva pisma ponude. Jedno je bilo austrijske firme Soravia, a drugo francuske Bouygues Batiment. Očekivana vrednost investicije o kojoj se onda govorilo bila je oko 750 miliona kuna (oko 100 miliona evra). Grad se tada odlučio za austrijsku Soraviju jer su slične projekte već radili u Beču. Činilo se to gotovom stvari. Međutim, sada ponovo niko ništa ne zna. Jozić je rekla da još nisu odabrali investitora i da će on biti poznat do kraja godine, kada se raspiše novi javni poziv.
Ništa više nije se saznalo ni iz zagrebačkog predstavništva Soravije, firme SREP Management Zagreb. Za Jutarnji list rekli su isto: "Još ništa ne znamo".
"Zasad čekamo sve okvire i parametre tendera. Nadamo se da će biti interesantno za investiciju. No, prvo Grad mora raspisati tender. Ovaj prethodni javni poziv je bio neobavezni", rekao je Ivan Brezetić, direktor firme SREP, podružnice koju je lani osnovala austrijska kompanija.